Udruženje Srbije za Celijakiju

Pomaže i olakšava život obolelim od celijakije

Celijakija - Šta je to?

Celijakiju – kao bolest prvi put je uočio Areteus iz Kapadokije pre gotovo 2000 godina, a detaljno opisao engleski lekar Samuel Gee 1888 godine. Tek 1950. godine holandski lekar William Dicke dokazao je da se u osnovi radi o nepodnošljivosti pšeničnog brašna.

Termin celijakija podrazumeva trajni poremećaj podnošenja glutena, tj. belančevina prisutnih u brašnu od pšenice, raži i ječma. Pitanje podnošenja belančevina ovsa, za sada, nije do kraja rasčišćeno. Otuda, jedini mogući lek koji ovim osobama omogućava puno zdravlje i normalan život je striktna i doživotna dijeta bez glutena. Ukoliko se ona ne poštuje dolazi do oštećenja sluznice tankog creva, kao i do brojnih poremećaja koji proizilaze iz poremećaja varenja i upijanja hrane.

Nekada se smatralo da je celijakija, dečija bolest koja se prerasta u pubertetu. Utvrđeno je da se ona ispoljava, ne samo kod dece, nego i kod odraslih. U većini slučajeva ona dugo može ostati prikrivena (nemanifestna) i da se ispolji tek u dobi odraslog ili u poznim godinama. Klinički prepoznatljive (manifestne) forme bolesti u prvim godinama života karakteriše hronični proliv, gubitak apetita, apatija, anemija, stagnacija i pad telesne težine i gubitak mišićne i koštane mase, a kasnije zaostajanje u rastu i sazrevanju, anemija i druge promene.

Gluten je prisutan u gotovo svim industrijskim proizvodima, pa i tamo gde ga ne očekujemo: u lekovima, pastama za zube, kozmetičkim proizvodima, začinima, pićima, kafi, čokoladi, bombonama itd…

Kod osoba koje imaju nedijagnostikovan poremećaj ili je on dijagnostikovan a ne poštuju dijetu bez glutena mogu , ranije ili kasnije, dobiti ozbiljne komplikacije kao što su:

  • Nizak rast
  • Malokrvnost
  • Oštećenje trajnih zuba
  • Promene u strukturi ličnosti
  • Sterilitet
  • Mišićna slabost
  • Osteoporoza
  • Limfom tankog creva i dr.

Naslednost bolesti nije u potpunosti razjašnjena, postoji definitivna genetska predispozicija i činjenice koje ukazuju na familijarnu tendenciju, ka celijačnoj bolesti (drugi članovi porodice mogu imati celijakiju)

  • Bolest se javlja podjednako kod oba pola.
  • Bolest se često manifestuje od druge godine života, odmah nakon uvođenja glutena u ishranu.
  • Kod nekih osoba se može javiti kasnije, tokom života u vrlo starom dobu.

Ponekad bolest prate nespecifični simptomi pa je veoma teško dijagnostikovati. Neke zemlje poput Italije sprovele su testiranje rizičnih grupa i došle do broja obolelih u razmeri 1:100-300. Pretpostavlja se da u Srbiji ima od 35 000 do 70 000 obolelih od celijakije.